Увођење

Друмови сутрашњи

Иде. Можда и не знамо како, али иде. У седлу смо, у колосеку, и верујемо да то није рђаво. Верујемо ли? Цео свет је у драматичним и далекосежним превирањима. Много је више питања него одговора, сумњи него поузданости, раскршћа него путоказа. Али иде. Не може да стане чак ни кад бисмо хтели.
У овом броју Националне ревије сликали смо српске бање и бавили се београдским споменицима, њиховом симболиком и занимљивом историјом. Истраживали српске ћилиме, тумачили древни „пут нити”. Били у Меса Верде, у Колораду, у лавиринту кањонâ. Разгледали вредну Уметничку збирку породице Богдановић у Сремској Митровици. Сећали се песника Петра Пајића, дружили се са професором Владимиром Божовићем и аутомобилистом Душаном Борковићем. Са врха Копаоника гледали смо бело море облака над Косовом равним, онамо куд ће водити наши друмови сутрашњи. Нисмо заборавили, дабоме, ни редовне сапутнике: Руму, „Меркур”, „НС семе”...
Клонимо се предугих увода. Овде је право место да се стави тачка и окрене лист.